By Jašar 
Kritičko razmišljanje je veština koju je važno razvijati kod dece od najranijeg uzrasta. Kroz svakodnevne aktivnosti, roditelji i staratelji mogu značajno doprineti obrazovanju i razvoju analitičkih veština kod dece.
Prema rečima Doc. dr Jovane Škorić, koordinatora istraživačkog tima Centra za nestalu i zlostavljanu decu, angažovanje kroz širok spektar misaonih zadataka je ključno za razvoj intelektualnih veština kod mališana. Ona ističe da su deca svakodnevno izložena raznolikim porukama i informacijama, te da je neophodno da ove informacije kritički procenjuju kako bi formirali sopstvena uverenja i zaključke.
Jedan od osnovnih elemenata kritičkog razmišljanja je sposobnost zamišljanja, analize i ocene informacija. Ove veštine ne samo da su ključne za rešavanje problema i donošenje odluka u stvarnom svetu, već su i vitalne u digitalnom okruženju. Roditelji mogu značajno podsticati razvoj ovih veština kod dece postavljanjem otvorenih pitanja, omogućavanjem igre i učenja kroz eksperimentisanje, te motivisanjem dece na razmišljanje na nove i drugačije načine.
Veštine kritičkog mišljenja su ključne za digitalnu pismenost i bezbedno kretanje internetom, što je od vitalnog značaja za očuvanje bezbednosti dece na mreži. Mnoga deca ne razmišljaju uvek o posledicama svojih postupaka na internetu, što može dovesti do deljenja previše ličnih informacija. Kroz učenje kritičkog razmišljanja deca mogu prepoznati nepoznate zahteve za prijateljstvo, neprikladno ponašanje u digitalnom okruženju, te lažne identitete online.
Roditelji često nisu sigurni kako da pomognu deci u izgradnji veština kritičkog mišljenja. Međutim, podstiče se da to čine kroz svakodnevne aktivnosti. Igra, poput gradnje kockica, igranja uloga i društvenih igara, može biti vrlo korisna za razvoj kritičkog razmišljanja kod dece.
Postavljanje otvorenih pitanja, pružanje vremena detetu da razmisli o odgovoru i podsticanje na razmišljanje na nove načine može značajno pomoći. Takođe, modeliranje kritičkog razmišljanja od strane roditelja je ključni faktor za učenje dece o važnosti ove veštine.
Pričajmo o igri kao načinu učenja. Igra je prirodan i važan deo detinjstva, ali može biti i mnogo više od puke zabave. Kroz različite vrste igara, deca mogu razvijati svoje analitičke veštine. Na primer, igra konstrukcije kockicama zahteva od dece da razmišljaju logično i strateški kako bi sagradila željeni objekat.
Jednog dana, dok smo se igrali sa našim trogodišnjim sinom, primetili smo koliko pažljivo osmatra i planira svaki sledeći korak u igri. Postavljali smo mu pitanja o njegovom planu, što ga je podsticalo da dodatno razradi svoje ideje i donosi bolje odluke. Na taj način, jednostavna igra postala je prilika za razvoj njegovog kritičkog razmišljanja.
Pored igre, postavljanje pitanja je još jedan moćan alat za razvoj logičkog mišljenja. Postavljanjem pitanja kao što su „Šta misliš, šta će se desiti ako uradimo ovo?“ ili „Zašto misliš da je to dobar ili loš plan?“ možemo podstaći decu da razmišljaju o posljedicama svojih odluka.
Roditelji mogu pomoći svojoj deci i kroz svakodnevne aktivnosti kao što su kupovina, kuvanje, ili čak čišćenje. Uključivanjem dece u ove aktivnosti i postavljanjem pitanja koja zahtevaju analizu i planiranje, roditelji mogu značajno doprineti razvoju analitičkih veština kod dece.
Razvoj kritičkog mišljenja ne dolazi preko noći. Kao i učenje hodanja, to je proces koji zahteva vreme i upornost. Uz podršku i strpljenje, deca mogu brzo i efikasno razviti veštine koje će im biti od velike koristi tokom celog života. Logičko mišljenje je ključna veština koju deca mogu razviti još u predškolskom uzrastu. Predškolski uzrast je period kada deca postaju radoznala i žele da razumeju svet oko sebe. Postavljanje pravih pitanja može značajno uticati na njihov način razmišljanja i rešavanja problema.
U zaključku, putem svakodnevnih aktivnosti, roditelji mogu pomoći deci da razviju kritičko razmišljanje koje će im služiti kroz ceo život. Postavljanjem pravih pitanja, omogućavanjem eksperimentisanja kroz igru, i podsticanjem na analitičko razmišljanje, roditelji mogu značajno doprineti obrazovanju i razvoju intelektualnih veština svojih mališana.
Značaj kritičkog razmišljanja za razvoj dece
Kritičko razmišljanje predstavlja metodu koja podstiče kognitivnu aktivnost i ne dopušta pasivni stav primaoca znanja, već podrazumeva aktivnu ulogu u pronalaženju nedostataka i razvijanju novih ideja.
Šta je kritičko razmišljanje?
Kritičko razmišljanje uključuje fleksibilnost, radoznalost i preuzimanje rizika. Elemente čini kombinacija logičkog razmišljanja i evaluacija informacija, što doprinosi podršci razvoju samostalnog mišljenja kod dece. Prema istraživanju, metoda „Šest šešira za razmišljanje“ pokazala se kao najefikasnija u podsticanju ovih veština kod učenika.
Zašto je važno razvijati kritičko razmišljanje kod dece?
Razvijanje kritičkog razmišljanja kod dece ima višestruke koristi. Deca uče da se suoče sa različitim izazovima i pritiscima vršnjaka, kako u školi tako i online. Kako digitalna pismenost postaje sve važnija, evaluacija informacija pruža deci alatke da razlikuju pouzdane izvore od dezinformacija. Aktivnosti kao što je „Brainstorming“ dodatno podstiču razmenu ideja i logičko razmišljanje.
Prednosti kritičkog razmišljanja u digitalnom svetu
Kritičke veštine su ključno oruđe za snalaženje u savremenom digitalnom svetu. Deca koja poseduju kritičko razmišljanje su bolje opremljena za evaluaciju informacija i donošenje informisanih odluka. Popularne metode kao „Tehnika mozgalica“ i tehnike poput „Mape uma“ i „Za i protiv“, omogućavaju podršku razvoju ovih veština u svakodnevnom učenju i komunikaciji. Implementacija ovih metoda zahteva kontinuirano osposobljavanje nastavnog osoblja, ali rezultati ovog ulaganja značajno unapređuju decu u razvoju samostalnog mišljenja.
Svakodnevne aktivnosti za razvoj kritičkog razmišljanja kod dece
Kritičko razmišljanje je ključna veština koja se može razvijati kroz raznovrsne svakodnevne aktivnosti. Ove metode ne samo da podstiču misaone procese kod dece, već i obogaćuju njihovo iskustvo učenja kroz igru, komunikaciju, rešavanje problema i kreativnost. Primena Montessori pristupa, kao i inovativne metode koje nudi Daroteka sa svojim personalizovanim obrazovnim materijalima, pružaju odlične osnovne strategije za svakodnevni razvoj kritičkog razmišljanja.
Igra i učenje
Igra i učenje idu ruku pod ruku kad je u pitanju razvoj kritičkog razmišljanja. Montessori igračke su dizajnirane tako da podstiču decu da istražuju sveta oko sebe kroz aktivno angažovanje. Daroteka, na primer, nudi širok izbor ovih igračaka, a roditelji mogu koristiti ove obrazovne strategije kako bi podrivali finu motoriku, koncentraciju i misaone procese svojih mališana.
Postavljanje pitanja i rešavanje problema
Postavljanje otvorenih pitanja i suočavanje sa izazovima podstiču decu na kritičko razmišljanje i rešavanje problema. Kartice za razvoj kritičkog mišljenja koje su dostupne u PDF formatu omogućavaju jednostavno preuzimanje i korišćenje u svakodnevnim aktivnostima. Ove kartice pomažu deci u razvijanju veština analize, donošenja odluka i samostalnosti u rešavanju problema.
Kreativne igre i rad na projektima
Kreativnost je neraskidivo povezana sa kritičkim razmišljanjem. Učestvovanje u kreativnim igrama i projektima, kao što su crtanje, izrada modela ili izmišljanje priča, može značajno podstaći dečju maštu i logičke veštine. Poseta kulturnim događajima, kao što su pozorišne predstave ili koncerti, dodatno razvijaju kreativnost i proširuju njihovu perspektivu.
Komunikacija i emocionalna inteligencija
Komunikacija i emocionalna inteligencija su takođe ključni elementi u razvoju kritičkog razmišljanja. Obrazovne strategije koje uključuju diskusije, zajedničko rešavanje problema i empatiju, podstiču decu da razvijaju svoje komunikacijske veštine i emocionalnu svest. Montessori pristup i neformalno obrazovanje, kroz interakcije sa vršnjacima i odraslima, mogu značajno doprineti razvoju ovih veština.